Na Ekonomskom fakultetu održana je panel diskusija “Zdravstvo i zdravlje u Srbiji: da li imamo iste šanse za zdrav i dug život?”, koju su povodom predstavljanja četvrtog broja MONS-a (Monitoring socijalne situacije u Srbiji) organizovali SeConS i FREN.
Prof. dr Slobodan Cvejić, direktor istraživanja SeConS-a, naglasio je da nedavna istraživanja pokazuju da broj građana koji svoje zdravlje vide kao loše ili veoma loše, u Srbiji duplo je veći nego u zemljama članicama Evropske unije (EU 28). Glavni problem sa lošim zdravstvenim stanjem građana Srbije i ključni zaostatak u odnosu na zemlje EU 28 je što pogoršanje nastupa relativno rano, u aktivnim godinama života. Na loše zdravlje znatno se više žale stanovnici seoskih područja, u kojima je zdravstvena zaštita manje dostupna, kao i građani sa niskim prihodima. U sistemu koji pretenduje da pruži univerzalnu zdravstvenu zaštitu ova mera nepravičnosti je nedopustiva, a sve analize ukazuju da bi se mogla prevazići boljom organizacijom i efikasnijim upravljanjem resursima, zaključio je Cvejić.
Govoreći o nejednakosti u pristupu javnom zdravlju, predsednik Upravnog odbora FREN-a, prof. dr Mihail Arandarenko, istakao je da je u Srbiji dostupnost zdravstvene zaštite daleko manje ujednačena od društveno proklamovanog cilja. Premda prema zvaničnoj statistici 3% stanovništva ne ostvaruje pravo na punu zdravstvenu zaštitu, a ima puno razloga da se veruje da je pravo na zdravstvenu zaštitu ograničeno za najmanje dvostruko veći broj stanovnika. Zamena papirnih zdravstvenih knjižica plastičnim elektronskim karticama, koju su pratile duge procedure, tehnički problemi i naknada od koje nisu bili izuzeti korisnici novčane socijalne pomoći, nezaposleni i porodice sa mnogo dece, dodatno je smanjila pokrivenost stanovništva zdravstvenom zaštitom, objasnio je Arandarenko.
Dr Kori Udovički, predsednica CEVES-a, predstavila je studiju koju je izradio CEVES – „Kakvo nam je zdravlje? Sistem indikatora za društveni dijalog o zdravlju i zdravstvenom sistemu Srbije“ i finansijski aspekt zdravstvenog sistema Srbije. Prema njenom rečima, zdravstvo Srbije mnogo je skuplje nego što mislimo. Obilata je fizička i ljudska infrastruktura, ali slabo održavana i neracionalno iskorišćena. Državni sisitem se ne prilagođava prioritetima, istakla je Udovički.
O tome kuda ide zdravstvo u Srbiji i kako mu pomoći, govorila je i doc. dr Milena Gajić-Stevanović, šefica Nacionalnog zdravstvenog računa u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Ona je ukazala da je Ministarstvo zdravlja formiralo Antikorupcijski tim, čiji je zadatak da kontroliše namensko trošenje budžetskih i sopstvenih sredstva namenjenih za kupovinu medicinske opreme i aparata, pismene pritužbe građana i adekvatnost organizacije i rukovođenja direktora u zdravstvenim ustanovama.
Prema podacima predstavljenim na MONS platformi:
• ako ste se rodili i živite u Srbiji, očekivano je da će vaš životni vek trajati nepunih 76 godina (kraće u odnosu na sve susede);
• na 100 stanovnika gubimo dvostruko više godina života od Švajcaraca;
• smrtnost majki u Srbiji je među najvišim u regionu. Od komplikacija trudnoće, porođaja i babinja, u Srbiji život izgubi govoto 6 puta više žena nego u Finskoj, Grčkoj ili Poljskoj;
• među hiljadu dece, u Srbiji četvoro izgubi život pre navršenih 28 dana. Neonatalna smrtnost najniža je na Islandu, u Finskoj, Sloveniji i Estoniji
